.svg)
Niko nije bio spreman za ovo što nas je zadesilo. Ostali smo suštinski zatečeni krhkošću civilizacije koju smo izgradili. Uz poruku #ostanikodkuće morali smo da odložimo sve svoje nužne pa i omiljene aktivnosti do daljnjeg. Korona nas je u svakom smislu i doslovce izula iz cipela.
Ipak, kažu da je prvi korak ka izlečenju prihvatanje. I da je neophodno upoznati neprijatelja da bi ga pobedio.
Dok na prvim borbenim linijama naučnici širom sveta upoznaju našeg neprijatelja, mi smo poput disciplinovane vojske u ratu za čovečanstvo prihvatili mirovanje, svesni da je u raznim sukobima kroz istoriju taktika odigrala najveću ulogu.
Opet, za razliku od svih do sada poznatih vanrednih stanja, ovo ima i neke svoje prednosti.
Iako živimo u svetu ogledala, u zemlji čuda, belih zečeva i nepredviđenih okolnosti, uz minimalne mere opreza u mogućnosti smo da sa porodicom uživamo u udobnosti svojih domova. Postoje ljudi koji su zbog neusaglašenih mišljenja i rasprava podignutih na najviše nivoe doživeli i daleko gore sudbine.
Sada kada smo svi zastali, a koronavirus obasjao jasno sve pukotine naših nasleđenih pogrešnih mišljenja i načina, javila se nada da je na globalnom nivou došlo do velike promene. Odjednom su za društvo važne stvari ponovo dobile na ceni, a sav kič i šund sasvim prirodno otpao. Uživali smo u predstavama, koncertima, nadahnutim govorima poznatih pisaca, glumaca, sociologa, filozofa, muzičara. Konačno, ponovo je postalo jasno šta je pravi kvalitet, i koliko se u njemu uživa. To nas je podstaklo da drugačije da razgovaramo. I da se nadamo.
Uporedno, otvorio se i prostor da svetom prostruji snažna ženska energija. Sveža u svojim pristupima, majčinski brižna, jednostavna, elegantna, nenametljiva, sistematična i efikasna.
Iskreno se nadam da će se tu i zadržati, jer ovo je možda nekada bio „man’s world“, ail osećam da je došlo vreme da se još koliko danas elaborira i shvati zašto sve tačno „it wouldn’t be nothing without a woman, or a girl“. Primeri liderki širom sveta koje su situaciju sa koronavirusom u zemljama na čijem su čelu uspešno stavljale pod kontrolu mudrim potezima i hrabrim odlukama jasno pokazuje težnju da se još jednom ozbiljno preispita odgovor na pitanje „Who wears the pants“.
Jedno je sigurno. Najbolje što bi moglo da izađe iz datih prilika je održavanje novouspostavljenih veza i stubova komunikacije i prihvatanje novostvorenih uslova da se znanja, iskustva i ideje oba pola isprepletu u čvrstu mrežu koja bi mogla da predvidi i spreči neke buduće pretnje za način života kog očigledno nismo spremni da se odreknemo, i koja će nas uhvatiti ako ponovo krenemo da padamo.
I zato, kada budemo obrisali naše cipele od prašine, ili odlučili da u potpuno novim pohrlimo ka promenama o kojima smo imali vremena dobro da razmislimo, ne zaboravimo da te promene zavise isključivo od koraka koje ćemo sami preduzeti.
Ipak, kažu da je prvi korak ka izlečenju prihvatanje. I da je neophodno upoznati neprijatelja da bi ga pobedio.
Dok na prvim borbenim linijama naučnici širom sveta upoznaju našeg neprijatelja, mi smo poput disciplinovane vojske u ratu za čovečanstvo prihvatili mirovanje, svesni da je u raznim sukobima kroz istoriju taktika odigrala najveću ulogu.
Opet, za razliku od svih do sada poznatih vanrednih stanja, ovo ima i neke svoje prednosti.
Iako živimo u svetu ogledala, u zemlji čuda, belih zečeva i nepredviđenih okolnosti, uz minimalne mere opreza u mogućnosti smo da sa porodicom uživamo u udobnosti svojih domova. Postoje ljudi koji su zbog neusaglašenih mišljenja i rasprava podignutih na najviše nivoe doživeli i daleko gore sudbine.
Sada kada smo svi zastali, a koronavirus obasjao jasno sve pukotine naših nasleđenih pogrešnih mišljenja i načina, javila se nada da je na globalnom nivou došlo do velike promene. Odjednom su za društvo važne stvari ponovo dobile na ceni, a sav kič i šund sasvim prirodno otpao. Uživali smo u predstavama, koncertima, nadahnutim govorima poznatih pisaca, glumaca, sociologa, filozofa, muzičara. Konačno, ponovo je postalo jasno šta je pravi kvalitet, i koliko se u njemu uživa. To nas je podstaklo da drugačije da razgovaramo. I da se nadamo.
Uporedno, otvorio se i prostor da svetom prostruji snažna ženska energija. Sveža u svojim pristupima, majčinski brižna, jednostavna, elegantna, nenametljiva, sistematična i efikasna.
Iskreno se nadam da će se tu i zadržati, jer ovo je možda nekada bio „man’s world“, ail osećam da je došlo vreme da se još koliko danas elaborira i shvati zašto sve tačno „it wouldn’t be nothing without a woman, or a girl“. Primeri liderki širom sveta koje su situaciju sa koronavirusom u zemljama na čijem su čelu uspešno stavljale pod kontrolu mudrim potezima i hrabrim odlukama jasno pokazuje težnju da se još jednom ozbiljno preispita odgovor na pitanje „Who wears the pants“.
Jedno je sigurno. Najbolje što bi moglo da izađe iz datih prilika je održavanje novouspostavljenih veza i stubova komunikacije i prihvatanje novostvorenih uslova da se znanja, iskustva i ideje oba pola isprepletu u čvrstu mrežu koja bi mogla da predvidi i spreči neke buduće pretnje za način života kog očigledno nismo spremni da se odreknemo, i koja će nas uhvatiti ako ponovo krenemo da padamo.
I zato, kada budemo obrisali naše cipele od prašine, ili odlučili da u potpuno novim pohrlimo ka promenama o kojima smo imali vremena dobro da razmislimo, ne zaboravimo da te promene zavise isključivo od koraka koje ćemo sami preduzeti.
